Gotovo svi koji su rođeni u Srbiji znaju za Prokletu Jerinu; uglavnom znaju da je bez milosti terala narod da gradi, mada ne uvek i šta je gradila.
Tako danas, koliko je poznato, postoje čitavih pet srednjevekovnih (ili čak antičkih) ruševina koje se zovu Jerininim gradom. Pripisuju joj se, u narodu, i planinske tvrđave Maglič, Ras, Ostrovica i drugi, najčešće van granica države u kojoj je živela.
U odnosu na raširenost mita o Jerini mali je broj ljudi koji znaju da je ona bila žena takođe dobro poznatog despota Đurđa, da se zapravo zvala Irina Kantakuzenos i da je bila jedini ženski vladalac, koji je – doduše kratko - sama sedela na srpskom prestolu.
Naučna istraživanja pokazuju veliki broj priča o Jerininim zlodelima, koja se kreću u rasponu od: primoravanja trudnica da nose kamen, donošenja vrućeg hleba s ruke na ruku do Rudnika čak iz Smedereva, od čega su srbima gorele ruke, nasilnog uzimanja mladića iz izvesnog sela da joj budu ljubavnici (zbog jedne naročite telesne obdarenosti) po čemu se ponosno selo i danas zove, ubiranja poreza u regionu Užica u obliku kravljih jezika (jer je samo to volela da jede), oduzimanja jaja svim srpskim seljacima i tako dalje.
Sve to pokazuje da je mit o Jerini još uvek živ.
Ovo poslednje čak i nije isključeno u periodu zidanja prestonice, ali se pri tom zaboravlja očigledna činjenica da ni danas, u najvećem broju slučajeva, žene nemaju ovlašćenja, a ni stručnost, da upravljaju izgradnjom velikih vojnih objekata, kao što je bilo Smederevo, koje nikad niko nije zauzeo vojnom silom!
(mr. Anastasija Larvol)
Jerina (Irina) Branković (Kantakuzin) - Prokleta Jerina, bila je srpska despotica, poreklom Grkinja iz porodice Kantakuzina, žena despota Đurđa Brankovića (vl. 1427-1456), za koga se udala 26. decembra 1414.
Ne zna se tačno godina njenog rođenja, uzima se približno da je to 1400, moguće je da je rođena i nekoliko godina ranije. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin, koji je imao titulu sevastokratora od decembra 1357. i despota Moreje 1383. Rođen je bio oko 1343. a umro između 1384. i 1420. Dimitrije je bio unuk vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina (car 1347-1354). Od njene familije u Srbiji je naročito bio poznat Jerinin brat Toma Kantakuzin (†1463).
Bila je nepopularna u narodnom predanju i nazvana Prokleta Jerina, najviše zbog izgradnje grada Smedereva, tadašnje nove srpske prestonice. Po narodnom predanju njena vladavina je bila surova. Umrla je kao monahinja u Rudniku 2. ili 3. maja 1457, pretpostavlja se da je otrovao njen sin Lazar. Stari gradovi širom prostora naseljenih Srbima su po njoj dobili imena Jerinin grad.
Sa despotom Đurđem imala je šestoro dece:
- Todor Branković (1415 - 1428)
- Grgur Branković (1416/17 - 1459)
- Stefan Branković (1425 - 1476), srpski despot 1458-1459
- Lazar Branković (1421/27 - 1458), srpski despot 1456-1458
- Mara Branković *(1412 - 1487), udata 04.09. 1433. (u harem) za turskog sultana Murata II (1404-1451)
- Katarina Branković (1418/19 - 1492), udata 20.04. 1434. za grofa Ulriha II Celjskog (1406-1456)
Turci su 1441. zarobili Grgura i Stefana Brankovića i 8. maja te godine ih oslepeli po naredbi sultana Murata II.
Prema istorijskim izvorima, Jerina je bila druga žena despota Đurđa Brankovića. Ne zna se ko je bila njegova prva žena sa kojom je imao ćerku Jelenu.
*Za ćerku Maru ne zna se pouzdano da li je bila Jerinina ćerka, a istoričari skoro sigurno tvrde da je ona bila Đurđeva ćerka iz prvog braka.
sa Vikipedije
